Juče je bila porodična šetnja. Ovde, u Beogradu. Jedini razlog zašto to znam jeste zato što je moj brat specijalno došao iz Subotice, sa svojim društvom, zbog toga. Kažu da je mirno prošlo.
Danas je parada ponosa. Čula sam na vestima da je i tu manje-više sve prošlo dobro, da nije niko nikoga ubio. Međutim, dosta ulica je zatvoreno, i nije baš bezbedno izaći.
Da li ste se već zapitali zašto sve ovo pišem?
Iskreno, uopšte me ne interesuju ni šetnje ni parade. Pa zašto onda sve ovo pišem?
Zato što mi sutra počinju predavanja na fakultetu, a ja sam gladna. Gladna sam i ne funkcionišem kako treba. Kakve to ima veze? Pa, ima. Jer, da je sada sve normalno i bezbedno, mogla bih da izađem na ulicu i mirno prošetam do prodavnice i kupim hleb i mleko, i možda kafu. Da, čak ni kafe nemam. Popila sam već dve šolje čaja i skuvala treću, i usput pušim. Sva sreća pa sam sinoć kupila cigarete. A helihopteri mi lete svake tri sekunde iznad zgrade. I grupa nekih momaka, ljudi, šta god, urliče po ulicama i veoma dobro ih čujem u svojoj sobi. I zato ne smem da izađem na ulicu. Možda ću i crći od gladi. Divno. A sutra mi počinju predavanja, kao što rekoh, i moram da budem odmorna. Moram da imam kafu ujutro kad ustanem jer drugačije ne funkcionišem.
I gladna sam. Ljudi, gladna sam.
Ali, dobro. Proći će i ovo sve valjda, pa ću otići do prodavnice.
Inače, Beograd je divan, i sve je divno. Obožavam što sam ovde. Samo što mi uskoro nestaju zalihe garderobe. Naravno, mogu ja to da operem, nije nikakav problem. Problem je što ova žena kod koje živim otišla negde na vikend i ne mogu da perem veš. Zašto ne? Zato što se u mašini nalazi njena garderoba koju pretpostavljam da će oprati kad se vrati. Pri tome još ima i nekakvu čudnu mašinu, za koju mi treba čitava papirologija da bih je uključila. Šta se desilo sa onim starim dobrim mašinama?
I tako.. Ovde sam skoro dve nedelje. Nisam baš imala vremena da pišem, a i nije mi se pisalo. Još uvek sam u fazi istraživanja. Ali, lepo je. Oduvek sam znala da je ovo moj grad, a ne ona mala dosadna Subotica. Sad čekam da počnu predavanja. Fale mi obaveze i učenje. I čitanje svega i svačega. Provlačenje po bibliotekama i čitaonicama, pronalaženje potrebnih knjiga.
Eh. Čuju se sirene. Policija i hitna pomoć. Izgleda da ipak ima incidenata. Ne znam. Znam samo da sam gladna.
E, da. Nemojte da mislite da sam vas zaboravila. Trudim se da budem u toku, i čitam sve što napišete. Samo sam malo zarđala pa ne pišem i ne ostavljam vam komentare. Ali, to nikako ne znači da nisam tu. Jesam.
I dalje sam gladna.
E, da. Nemojte da mislite da sam vas zaboravila. Trudim se da budem u toku, i čitam sve što napišete. Samo sam malo zarđala pa ne pišem i ne ostavljam vam komentare. Ali, to nikako ne znači da nisam tu. Jesam.
I dalje sam gladna.
Ето... А кад си одлазила, говорила си како си одушевљена што идеш у један слободан град где те неће гледати попреко због тога што си сама дошла у позориште... Надам се да ће будући утисци бити лепши и да ћеш се ускоро најести ;)
:) Utisci bi bili lepši, samo da nisam mrzovoljna od trenutka kada sam ustala. Šta glad učini čoveku. Ali, sada je već bolje. Ulice su, čini mi se, opet bezbedne, ili bar tako kažu na vestima. :)
Надам се да си, до овог тренутка кад ја остављам коментар, барем нешто грицнула:)
Срећно (не сећам се да ли сам већ рекла), а што се тиче обавеза, ништа се не брини, кад навале испити, биће их на претек.
Uživaj u Beogradu i idi jedi nešto :)
Ваљда си већ јела, постаје касно. Улице су сигурне, ваљда... Мада улице никад нису потпуно сигурне. Београд је данас био тужан. Сутра ће бити срећнији, уживај у њему. И срећно на студијама :)
Jao, ljudi, hvala vam.
Jela sam, ne sekirajte se. Sve je pod kontrolom. :D
Beograd mi je danas lep, pomalo naporan. Zasuli su nas literaturom koju moramo da pročitamo, ali to sam i tražila. Obaveze, obaveze, obaveze.
Uživajte i vi. :)