Nikada više nećemo se uhvatiti za ruke, ni hodati od ugla do ugla i pokušavati uzalud da se setimo, dok ćutimo, nečega vrlo važnog, nečega toliko ogromno važnog čega se razdvojeni nikada više nećemo moći setiti. (Miroslav Mika Antić)
Dakle, da.
Danas je utorak, 28. septembar 2010. godine.
Sutra je sreda, 29. septembar 2010. godine.
Sutra se selim u Beograd. Hvata me panika. Muka mi je i povraća mi se. Ne mogu da jedem, niti da spavam, niti da ne razmišljam.
Nisam mislila da ću se ovako osećati. Mislim, ako je neko ikada želeo da ode odavde, onda sam to definitivno ja. Samo što, sada kad je to tako blizu, nekako bih da ostanem. Bar još malo. Još.. Ceo život. Uopšte mi se ne ide. Ne znam kako to da opišem. Možda je to samo jer se plašim svega. Baš svega se plašim u ovom trenutku. Verovatno će mi biti lakše kad stignem u Beograd (posle najverovatnije 5 sati vožnje vozom), i kad se smestim i sve to.. Sada sam nervozna. Veoma nervozna.
Enivej, javljam se da vam kažem svima da ne znam kada ću opet pisati.. Ne znam da li ću tamo imati internet.. Znam da ću, sledeći put kad budem pisala, pisati iz neke druge sobe, iz drugog grada, sedeći za stolom koji nije kao ovaj moj, ružan i star. Možda je onaj tamo još stariji i još ružniji. Mada ne vidim kako bi to bilo moguće.
Eto. Samo sam to htela da vam kažem. Da odlazim.
This is the end
Beautiful friend
This is the end
My only friend, the end
Heej, sve će biti ok. OK je imati tremu, treba ti promena, biće to lepo iskustvo. Bre ideš za Bg, 1001 mogućnost da se čovek lepo zabavi, prošeta, izađe. Studentski život, manje vremena za depresije ;)
Познат ми је тај осећај. Враћа се сваки пут изнова и изнова када треба да кренем од куће на дуже време.
А једном ми се баш десило, то је ономад било, можда сам и писао - кренуо сам одавде под свим тим ужасним стресовима и негде на пола пута већ ми је било боље; кад сам стигао тамо, падала је нека киша, али опет сам био некако чудно срећан.
Биће ти лакше кад се сместиш и упаднеш у токове. Не брини, снаћи ћеш се :)
Да, знам како ти је... Не због тога како се осећам сада већ због тога како сам се осећао пре четири године. Ја сам тај одлазак од куће већ "прегурао" пре четири године када сам отишао у Суботицу. Ово ми је само једна нова селидба и осећам се потпуно опуштено :) Биће тешко на почетку, али успећеш, не сумњам :))
Sledeći post će biti o tome kako uživaš u Beogradu. Ubeđena sam u to:)